Svi smo se pomalo opekli u raspravi povodom Zakona protiv diskriminacije

Izvor: Danas
Autor: Jelena Tasić

Religioznost i sekularnost su dva različita sistema vrednosti koji treba da se prožimaju. Mediji vole da verske zajednice prikazuju kao retrogradne. želimo da budemo aktivni učesnici društvenog života, a ne posmatrači.

- Tradicionalnom večerom za Seder Pesah Jevreji širom sveta sinoćsu započeli proslavu Pesaha – praznika proleća, beskvasnih hlebova i oslobođenja iz egipatskog ropstva. „Od tog istorijskog događaja koji se odigrao pre 3.321 godine do danas održava se čitav niz malih obreda, koji prenose moćnu poruku slobode“, objašnjava u razgovoru za Danas glavni rabin Srbije Isak Asijel.

- Izlazak iz Egipta je dobijanje slobode „od“ i sticanje slobode „za“. Između ropstva i građenja novog društva nalazi se pustinja, tranzicija kako bismo to danas nazvali. U toj tranziciji Izrael prima Toru, Božje zakone ili rečeno savremenim rečnikom ustav, s kojim ulazi u zemlju Kanan i gradi društvo koje nije karbon kopija egipatskog društva. Kada Tora kaže: „Bićete mi carstvo svešteničko“, ona poručuje da treba graditi društvo u kojem će svi imati pristup obrazovanju, a ne samo sveštenstvo kao što je to bio slučaj u egipatskom društvu. Tora uvodi demokratizaciju obrazovanja. U Talmudu stoji da neuk čovek ne može biti pobožan. Judaizam je uveo obrazovanje kao versku zapovest. Znanje je moć, a naše društvo danas nakon toliko vekova upravo počiva na mogućnosti da pojedinac može da napreduje u društvu u kojem se ceni znanje, kreativnost i umeće. To je ta moćna ideja koja se prenosi s generacije na generaciju – kaže rabin Asijel.

šta kad se sudare religioznost i sekularno društvo?

- To su dva sistema različitih vrednosti. Razumem laičku državu koja pokušava da nađe prostor za suživot različitih vrednosnih sistema. Različiti sistemi, recimo religijski, ipak imaju dosta toga zajedničkog i mogu da doprinesu opštem napretku društva, ali ako se guraju u geto i na margine društva onda može doći do napetosti. Zemlja na kojoj živimo podjednako pripada svima nama i svi imamo obavezu da o njoj vodimo brigu i svako ima svoj doprinos opštem dobru. Valjda smo naučili iz istorije da jedan ideološki i vrednosni sistem koji ili progoni ili gura na margine druge, ne vodi napred.

Da li je „slučaj“ Zakona protiv diskriminacije najbolja ilustracija odnosa društva prema pokušaju crkve i verskih zajednica da učestvuju u društvenom životu?

- U Srbiji je bilo mnogo tribina na kojima se se verski lideri zajedno pojavljivali zbog pitanja koja su od opšteg značaja, kao što je bilo nasilje u porodici, školama, alkoholizam, narkomanija… Neko bi mogao da kaže da crkve i verske zajednice treba da sede u svom zapećku, da postoje socijalni radnici, psiholozi i ostali koji se bave tim problemima. Ako vidite da postoji određeni probem i šteta koji mogu da proizađu iz toga, imate obavezu da reagujete. Mi nismo posmatrači u svetu, nego aktivni učesnici. Ovde dolazi do sukoba umesto do prožimanja dva vrednosna sistema. Mediji vole da religijske i verske zajednice prikazuju kao retrogradne i reakcionarne. Ne kažem da nema takvih ekscesa, ali oni ne prikazuju pravo stanje stvari. Postoje zdrave snage koje imaju poruku i publiku koja želi i očekuje da je čuje. Recimo, na petogodišnjicu od paljenja Bajrakli džamije nijedna TV nije došla. Govorili su vladika Porfirije, Darko Tanasković, mnogi drugi, kao i moja malenkost. Nakon završetka skupa zajedno smo se prošetali s reis ul ulemom, efendijom Ademom Zilkićem, srbijanskim muftijom efendijom Muhamedom Jusufspahićem i drugima koji su prisustvovali skupu, od Etnografskog muzeja do džamije. To su moćne poruke i slike, koje su u interesu laičke države, ali ih mediji nisu prepoznali kao takve. što se tiče primedbi na Zakon protiv diskriminacije uključili smo se u minut do 12, ne znajući da je javna rasprava trajala šest meseci, čiji god da je to bio propust, svakako i naš. Ova ekscesna situacija je otvorila brojna pitanja ali mislim da je to na opšte dobro. Svi smo se pomalo opekli.

Kako ocenjujete položaj Jevrejske zajednice u Srbiji i njen uticaj u društvu?

- Najveći značaj Jevrejske zajednice je u tome što nosi jevrejsko učenje staro 4.000 godina. Ona je mala zbog onog što se dogodilo tokom Drugog svetskog rata. Kao i sve druge verske zajednice bori se da preživi. Sad je aktuelna priča o vraćanju imovine. Zakon govori o povratku imovine koja je oduzeta 1945, iako je Jevrejima imovina oduzeta 1941. Povratak oduzete imovine je bitan da bi zajednica mogla finansijski da opstane. Naša zajednica, kao i celo srpsko društvo, susreće se i sa pitanjem identiteta: šta znači biti Jevrejin, da li je to nešto što se stiče rođenjem ili nešto više, da li je to određeni sistem vrednosti koji treba sprovesti u život, samo su neka od pitanja s kojima se naročito mladi članovi zajednice suočavaju. što se tiče uticaja naše zajednice u društvu, on se preuveličava naravno kod onih koji u Jevrejima vide opasnost kao i kod onih koji su skloni teorijama zavere. Oni svuda vide Jevreje, jer im je glava puna gluposti, a duša ispunjena mržnjom.