Predsednik i rabin učestvovali u debati “Država, društvo i verske zajednice”

U okviru projekta Demokratski politički forum, u ponedeljak 30. marta 2009. godine, u sali Narodne banke Srbije u Beogradu, održana je debata Država, društvo i verske zajednice. Skup je organizovao Centar za demokratiju u saradnji sa Friedrich Ebert fondacijom. U debati su, pored predstavnika državnih institucija, verskih zajednica, nevladinih organizacija i akademske zajednice, učestvovali i predsednik SJOS Aleksandar Nećak i rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel. Donošenje Zakona protiv diskriminacije podstaklo je polemike u javnosti, kako o samom Zakonu tako i o uticaja društvenih faktora i verskih zajednica na zakonodavne inicijative Vlade i Skupštine Srbije. Različita reagovanja u javnosti ukazala su na njenu oštru podeljenost po pitanju uticaja predstavnika civilnog društva s jedne i verskih zajednica sa druge strane. Centar za demokratiju je nevladina, nestranačka i neprofitna organizacija koju je 1994. godine osnovao Dragoljub Mićunović sa nekoliko desetina drugih istaknutih srpskih intelektualaca.

Reč Aleksandra Nećaka, predsednika SJOS

Dame i gospodo, danas pričamo o odnosu država, crkva i civilno društvo. Ti odnosi su definisani našim Ustavom i svi nesporazumi nastaju iz razloga iskakanja iz tog okvira. Ko je zadužen da vodi računa o tim okvirima nego država. Moje izlaganje biće bazirano uglavnom na povlačenju Predloga zakona o diskriminaciji iz skupštinske procedure, zato što u njemu ima svih elemenata o kojima želim da govorim.

Mi informacije dobijamo iz medija. Država je mogla da nas obavesti da će povući zakon i razlog zbog koga povlači zakon i verujem da ne bi bilo ovakve reakcije. Država je iz određenih razloga prećutala, sakrila informaciju, mediji su nas informisali kako su hteli i deo gneva se potpuno neopravdano sručio na crkvu, a jedan deo na državu. Vi ste sigurno gledali te mučne prenose iz Skupštine i cela ta halabuka je ustvari nanela veliku štetu odnosima država, crkva, civilno društvo. Naravno da se automatski dolazi do nekog sukobljavanja civilnog društva i crkve, a to je štetno za društvo, naše društvo u celini.

Potrebno je pospešivati dijalog crkve i civilnog društva, javni dijalog i od toga društvo može da ima samo koristi. Dijalog je nezamenljiv alat u građenju demokratskog društva. Za taj dijalog mi bi morali imati blagovremene i verodstojne informacije. Svaki dijalog baziran na netačnim informacijama dovodi nas u nepotrebne sukobe i do pogrešnih zaključaka. Ne znam kome odgovara, ali nekom odgovara da mi ulazimo u sukobe.

Uvaženi prof. Bigović je rekao da nema crkvenih velikodostojnika u vladi, pa iz toga je zaključio da se ne može govoriti o klerikalizaciji države. Nažalost, istupanje crkvenih velikodostojnika bez obzira o kojoj se crkvi ili verskoj zajednici radi, kada se radi o političkim pitanjima koje nemaju mnogo veze sa religijom ili nemaju uopšte veze, stvara pogrešan utisak u javnosti i otud taj utisak da se vrši klerikalizacija države. Verujući ljudi učestvuju u svim partijama i u sektoru civilnog društva ili nevladinih organizacija. Međutim, to ne može da bude štetno i to je njihovo pravo i to je dobro. Kada se sa govornice Parlamenta neko obrati pozivajući se na svoju versku pripadnost, braneći političke stavove, nevezane za religiju, onda on pravi šetetu i državi i društvu i crkvi. Imali smo slučaj, recimo, poslanik Radikalne stranke se poziva na Treću knjigu Mojsijevu braneći pravo crkve da se povuče zakon iz procedure u Skupštini. Malo je to apsurdno, a da ne govorim da sam siguran da taj poslanik nije pročitao Treću knjigu Mojsijevu.

Savez jevrejskih opština, verovatno poučen knjigama o kojima je uvaženi rabin govorio, ima u svojim normativnim aktima da nijedan funkcioner Saveza jevrejskih opština nema pravo da istupa u političkoj javnosti baš zato što svako istupanje nekog lidera iz Jevrejske zajednice povlači kao posledicu štetu po celu zajednicu. On će danas biti na desnoj strani, a sutra na levoj. Bilo kako bilo, to je šteta. Otuda je naš predlog i savet bratski, nama nije mesto u javnosti po pitanjima koja se ne tiču religije i vere.

Naveo bih dva momenta gde država ima dvojak aršin. Država je donela Zakon o povraćaju imovine verskim zajednicama i crkvama, zato što je Evropa izvršila određeni pritisak na nju. Apsolutno je neshvatljivo za mene i mnoge ljude da je aktuelni ministar u Vladi Srbije napisao pismo direktoru Agencije za povraćaj imovine da ne postupa po zakonu, da bi se ti predmeti tretirali u Zakonu o povraćaju privatne imovine, što je apsurd i što je nemoguće izvršiti, jer će u tom zakonu ta imovina biti znatno umanjena, a to je u javnom interesu. To ministar u ovoj vladi ne bi smeo da izjavi, a da zbog toga vlada niti reaguje niti bilo šta preduzme. Naravno da smo mi o tome obavestili SPC i da smo zajednički nastupili štiteći svoje interese.

S druge strane, opet povodom restitucije, pojavljuje se čitav niz nekih nevladinih organizacija ili udruženja građana gde u svojim naslovima, u svojim imenima imaju predzak jevrejske ili ne znam kako, aludirajući na jevrejstvo, koji se pojavljuju sa željom da participiraju u povraćaju imovine. Navešću vam samo jedan primer, pojavilo se jedno takvo udruženje u Beloj Crkvi, a posetio sam Belu Crkvu i razgovarao sa gradonačelnikom Bele Crkve i ušao u arhiv Bele Crkve, ne postoji nijedan jedini živi Jevrejin. Ti ljudi su se obratili austrijskoj vladi da traže vize, kao Jevreji. Idu ljudi da rade u Austriji i trebaju im radne vize, a austrijski savez jevrejskih opština se obratio nama i mi smo, naravno, konstatovali da ti ljudi nisu Jevreji. O tome sam obavestio i vlast i ministra Čiplića i ministra vera. Nema reakcije na to. Da li državi odgovora da se stvori više jevrejskih organizacija, pa će lakše sa nama izaći na kraj po pitanju restitucije, ili je nešto drugo u pitanju? To je vrlo ozbiljan problem koji može izazvati krajnje konsekvence.

Sinoć sam slušao predsednika Repubike koji je, da bi objasnio da je nepotrebno ići sada na izbore, za primer uzeo da smo mi društvo koje se nalazi u avionu, ušli smo u vremensku katastrofalnu situaciju i postavlja pitanje da li treba sada u toj situaciji menjati pilota. Moje pitanje, ako je taj primer validan, da li u avionu uopšte i ima pilota?

Rec rabina Isaka Asiela:

Ovo malo izlaganje je iz pozicije jedne vrlo male zajednice u Srbiji i malo ću da govorim iz pozicije rabina, a malo iz pozicije antropologa. Što se tiče same veronauke, pošto je to ovde dotaknutno, moram jednu stvar da kažem. Možda će to biti jedna informacija, možda će to biti zanimljivo ljudima ovde, ostaće samo na nivou informacije. Kada su verske zajednice bile konsultovane o uvođenju veronauke, to je tada bila inicijativa države. Moram da vam kažem da sam bio poprilično iznanađen onog trenutka kada se država javila i tražila da mi napišemo inicijativu i da potpišemo tu inicijativu, jer zapravo država to može da radi samo na inicijativu verskih zajednica. Međutim, ovde je paradoks, država se pojavila kao ona koja je krenula sa tom inicijativom, a onda je tražila od crkava i verskih zajednica da oni potpišu tu inicijativu. Vrlo je zanimljiv podatak za neke sociološke i antropološke studije i uopše o odnosu o ovoj temi o kojoj mi sada govorimo.

Ako pogledate antičko vreme, u antičkom vremenu samo su faraoni i carevi bili oni koji su stvoreni u liku božijem, nikako čovečanstvo. Zašto to govorim? Biblijska deklaracija o nezavisnosti ličnosti je podrazumevala svakog, to znači i roba i faraona, svakog. Koliko je prošlo hiljada godina dok je ta biblijska deklaracija nezavisnosti našla svoj put u Deklaraciji nezavisnosti? Nekoliko hiljada godina i ona se prvi put pojavljuje u Američkoj deklaraciji o nezavisnosti. Zašto to govorim? Zato što je biblijski koncept društva horizontalno društvo, a ne vertikalno društvo, ne hijerarhijsko društvo, nego vertikalno.

Daću vam jedan primer. Upravo prilikom izlaska iz Egipta, izlazi se iz ropstva, dok se ovde pojavljuju kao neko ko robove izvodi na slobodu. Imate Egipat, imate pustinju, imate zemlju u koju treba ući. Izmedju te dve destinacije stoji pustinja. U toj pustinji se dobija, šta? Dobija se tora. Čitajte Ustav. Morao je da postoji minimum konsenzusa među Izraelcima i to se lepo vidi u Bibliji, mislim da je to interesantno pomenuti, gde kaže – i putovaše Izraelci i utabori se Izrael u Refidinu. Tu imate prelaženje sa množine na jedninu. Postavlja se pitanje zašto je bilo potrebno krenuti od množine i doći do jednine? Zato što je bio potreban nacionalni konsenzus. To je ono što smo mi imali pre par godina, jer ako primate Ustav, svi moraju da se slažu sa tim, ne može to da bude ustav samo jedne određene grupacije.

Onda kaže – bićete mi carstvo svešteničko. To možete da čitate i ovako – bićete mi društvo ljudi koji svi imaju pristup znanju, bićete društvo pismenih ljudi. Zašto ovo govorim? Zato što su hijerarhijska društva stratifikaciona društva i u njima imate kognitivne elite. U biblijskom pristupu imate apsolutnu demokratizaciju učenja. Ako imate demokratizaciju učenja, onda imate pristup učenju i imate pristup znanju, a znanje je moć. To je horizontalni tip društva. Mi se nažalost uvek borimo protiv hijerarhijskih društava zarad društva koja su horizontalna.

Evo kako ja, kao predstavnik jedne male zajednice, vidim svoju ulogu u jednom širem društvu i neke korake sam u tom području već uspostavio i preduzeo. Smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću – nemoj stajati po strani dok se krv tvog bližnjeg proliva. Mi smo obavezni, mi nismo posmatrači u ovom društvu, mi smo učesnici u ovom društvu. Znači, svaka šteta koja može da se desi, a vi stojite po strani i obični ste posmatrač, vi ste odgovorni. To danas polako ulazi u neka zakonodavstva.

Hoću da vam kažem da je, recimo, u 12. veku u knjigama gde se kodifikovao jevrejski zakon, uneta klauzula koja se pojavila u 21. veku u zakonu Srbije, a to je da li muž može da odgovora pred sudom za silovanje supruge. To je bilo kodifikovano u 12. veku. U 21. veku smo to uneli u zakonodavstvo Srbije. Sa te strane postoji jedna velika bogata tradicija koja može itekako da doprinese širem društvu i u tom smeru mi smo organizovali nekoliko istupanja u javnosti na sledeće teme. Moram da kažem da su tu bili gospodin Hočevar, tu je bio Vladika Portfirije, tu je bila islamska zajednica, Muftija srbijanski, gospodin Jusuf Spahić. Koje su to bile teme? Nasilje u porodici. To su bile teme nasilje u školi, alkoholoizam i narkomanija. To su teme o kojima smo mi imali šta da kažemo i to je naš doprinos jednom širem društvu.

Stvara se neka vrsta negativnog imidža verskih zajednica u samoj javnosti, a mislim da to nije dobro, a onog trenutka kada one nastupaju zajedno, reći ću vam, pretprošle nedelje je bilo pet godina od paljenja Bajrakli džamije u Beogradu. Na tom skupu je govorio Vladika Portfirije, govorio sam ja, govorio je Darko Tanasković, a moram da vam kažem da medija nije bilo nigde. Sve ono što je bilo rečeno bilo je itekako lepo i itekako dobro. Da smo rekli da ćemo se sukobiti, mislim da bi kamere zauzele prostor tamo odmah, već od jutra. To je jedan strašan propust koji itekako govori o našem društvu, taj jaz između civilnog društva i ovih verskih učenja i smatram da upravo po ovim socijalnim pitanjima itekako ima šta da se kaže. Na kraju krajeva, pitanje socijalne pravde, socijalne nepravde jesu biblijska pitanja. Evo, citiraću Berđajeva, on to lepo kaže, mada ima u jevrejskim izvorima takođe. Evo, da citiram nekog iz druge verske zajednice, on kaže – hleb je za mene materijalno pitanje, a hleb za drugog je duhovno pitanje. To itekako može da bude jedno duhovno pitanje, tu ima šta da se kaže.

Toliko o ovom. Naš problem je što mi nemamo neki termin, a ovo što je govorio gospodin Bigović, levica, desnica, ima različitih čitanja biblijskih tekstova. Recimo, daću vam vrlo jednostavan primer. Vrlo često se smatra da je Biblija ona koja održava status quo u društvu i da postavlja patrijarhalni model društva. To je samo jedno čitanje. Stari komentar od recimo pre 3000 godina kaže: I muž će gospodariti nad tobom. Odmah nakon toga, stari komentari kažu, to ne znači apsolutnu vlast, apsolutno ne znači apsolutnu vlast i muž ne može da gospodari nad ženom i tu se govori o ravnopravnosti polova. Međutim, koliko je vremena trebalo da dođe, da prođe da bismo mi došli do trenutka kada se ti tekstovi čitaju u jednom drugom ključu. Verovatno da je naše društvo još uvek negde u pubertetu, jer će biti potrebno dosta vremena. Moramo to zajedno da prođemo.