Informacija o Konferenciji Durban-2

Prva konferencija Ujedinjenih nacija protiv rasizma, rasne diskriminacije i ksenofobije održana je u septembru 2001. godine, u južnoafričkom gradu Durbanu. Rezolucije i završna dokumenta Konferencije, kao i masovni demarši koji su tokom njenog održavanja upućeni od strane brojnih nevladinih organizacija, nesumnjivo su ukazali na činjenicu da stvarni ciljevi ove konferencije nisu bili borba protiv rasizma, nego pokušaj da se legitimiše agresivni anticionizam i antisemitizam. Na pomenutom skupu Izrael je predstavljen kao jedini i glavni činilac koji krši ljudska prava u svetu, kao država aparthejda, koja ima politiku genocida protiv palestinskog naroda. Tada su delegacije SAD i Izraela u znak protesta napustile Konferenciju. Vrlo je značajno da se samo nekoliko dana nakon održavanja prve Konferencije u Durbanu, 11. septembra 2001. godine, odigrao užasni čin terorizma u Njujorku, čime je svetski terorizam postao glavna pretnja čovečanstvu u 21. veku.

Sada, osam godina kasnije, Komitet koji je tranformisan u Savet UN za ljudska prava, odlučio je da održi sledeću konferenciju radi ocene realizacije odluka foruma u Durbanu. Planira se da se ova konferencija održi u periodu 20-25 aprila 2009. godine, u Ženevi, ali njen nezvanični naziv je “Druga Durbanska konferencija,” po analogiji sa prvim skupom. Zemlja koja predsedava radom Pripremnog komiteta je Libija, a zemlje potpredsednice su Iran i Kuba. Najvatreniju podršku konferenciji pružaju islamske zemlje i određene države tzv. “trećeg sveta”, poznate po svom grubom kršenju ljudskih prava i brutalnim diktatorskim režimima.

Priprema ove konferencije privukle je podeljene reakcije u svetu. Već pre godinu dana, Kanada je bila prva zemlja koja je najavila da neće učestvovati u Durbanskom procesu. Izrael je dao sličnu izjavu u jesen 2008. godine. Nova američka administracija najpre je odlučila da učestvuje na sednici Pripremnog komiteta, međutim, 27. februara je najavila svoje odbijanje da učestvuje, navodeći da je projekat završnog dokumenta “beznadežan.” Dana 6. marta, Italija se pridružila zemljama koje bojkotuju Durban-2. Zemlje EU i Australija i dalje formalno učestvuju u radu Pripremnog komiteta, iako su za sebe zadržale pravo da ne učestvuju u samoj Konferenciji; međutim, u EU za sada ne postoji zajednički stav o ovom pitanju i nije doneta nikakva zajednička odluka. Vatikan je 6. marta, u svojstvu posmatrača u okviru UN, najavio želju da učestvuje u radu Konferencije.

Očito je da je razlog za ovakav stav prema Konferenciji koja je u pripremi upravo strahovanje da će se ona pretvoriti u ponovljene bahanalije iz Durbana 2001. godine. Razlozi za to mogu se naći u projektu završnog dokumenta, koji je podnet na razmatranje Pripremnom komitetu. Od svih pitanja vezanih za ljudska prava i manifestacije rasizma u svetu, dokumenat izdvaja jedino Izrael, koji se i dalje optužuje za aparthejd i genocid nad palestinskim narodom. Ne samo da se ne raspravlja ni o jednom ozbiljnom konfliktu, kao što je na primer situacija u Darfuru, svetskom terorizmu, genocidu i diktatorskim režimima u Africi, Istočnoj i Južnoj Aziji, Latinskoj Americi, aktivnostima narko-mafije, i anti-semitizmu, i tako dalje, nego se oni ni ne pominju. Postoji jasna tendencija da se Izrael i Cionizam predstave kao jedino zlo na svetu. Ali nije to jedini razlog iz kog proističe problematična priroda dokumenta. Dokument sadrži poziv na ograničavanje slobode izražavanja pozivanjem na “nedopustivost vređanja verskih osećanja”, kao i poziv na zabranu bilo kakvog oblika kritike prema bilo kakvom činu koji se sprovodi pod okriljem islama. Pripremni komitet je odbio da analizira stanje u oblasti ravnopravnosti polova. U prvoj verziji postojao je i zahtev za plaćanje reparacija potomcima američkih robova; međutim, ovaj zahtev je naknadno povučen.

Formalno, rad na završnom dokumentu je u toku. Radne grupe će se sastati još nekoliko puta tokom aprila, a poslednja sednica pripremnog komiteta održaće se nekoliko dana pre početka Konferencije. To je razlog što većina zapadnih zemalja još nije donela odluku, očekujući mogućnost da se iz Završnog dokumenta uklone glavne neprihvatljive odredbe. Međutim, u svetu je sve prisutnije mišljenje da će bojkot Konferencije Durban-2 biti jedini ispravan odgovor na pokušaj izvrgavanja ruglu ideje ljudskih prava. Očito je okupljanje kojem će prisustvovati samo militantni islamisti i antiglobalisti ne može da pretenduje na respektabilnost.

Generalni sekretar Evro-Azijskog jevrejskog kongresa EAJC Chlenov M.A.